"MAMA PUCAJU, URLIK KOJI NIKADA NEĆU ZABORAVITI" Ćerka Miše Janketića sve RASPLAKALA POTRESNOM OBJAVOM, velika TUGA

Mihailo Miša Janketić bio je srpski i jugoslovenski, pozorišni, filmski i televizijski glumac. On je preminuo 15. maja 2019. godine i neosporno je da je bio veliki glumac, ali pored toga, on je živeo za svoju porodicu.

Iza sebe je ostavio suprugu Svetlanu i četvoro dece Radomira, Ivu, Marka i Milicu.Iva je udata za vaterpolistu Aleksandra Ćirića, a danas, tužnog 3. maja za čitavu Srbiju, uputila je poruku koju svako treba da čuje.

Njeno dete bilo je u školi "Vladislav Ribnikar" u trenutku stravičnog zločina koji je počinio đak te škole.

Ivinu objavu prenosimo u nastavku, u celosti.

"Noć pre tog 3. maja smo se vratili iz Atine, osunčani i srećni... Zoja je kupila narukvice svim drugaricama iz razreda... Uzbuđena je, uželela se škole i drugara, sutra je i slikanje za školski almanah, mora da se sredi...

3. maj... nešto posle 8h mi zvoni telefon... "Mama, naš razred će da dežura, ali mama ne znam da li ću ja stići da dežuram, ja sam poslednja u dnevniku... Nije došla matematičarka, nemamo prvi čas, evo nas ovde sa Anom i Bojanom biramo ko će koju narukvicu..." Sledi drugi poziv i urlik koji nikada u životu neću zaboraviti... "Mama, pucaju!" Prekida se veza... ne znaš kako si se stvorio ispred škole...deca vrište, plaču...dobro je, živa je...izbezumljena, ali živa...nema Vukašina...potpuni je haos...Ne znam koliko traje agonija, čekaš da ti izvedu dete...ugledaš devojčicu krvave majice koja ne progovara...boriš se za dah, paničiš...Policija izvodi decu, tu je i Vukašin, dobro je...tu je i Anina mama...da li je neko video Anu?!

Prošlo je godinu dana, promenili smo školu...svako se bori na svoj način...život ide dalje...misliš prošlo je, nije...

Sreda je, nosim cveće ispred škole... U poslastičarnici pored škole sede mame, jedu kolače...jednu prepoznajem sa TV-a, nedavno je zdušno govorila o problemima škole...deca nemaju teren za fudbal...van upaljenih kamera isto tako srčano optužuje roditelje ubijene dece da žele da sruše školu...Sa druge strane su roditelji streljane dece...pale sveće...Prošlo je godinu dana, i dalje je 3.maj...i ništa nas nije opametilo...i dalje smo sebične gu*ice...koje su samo imale sreću! Na svu sreću su naša deca bila jako glasna u hodniku pa su ih poterali u učionicu samo par minuta pre nego što će u školu ući mali monstrum... Na svu sreću se moje dete preziva na slovo Ć, poslednja je u dnevniku, pa nije dežurala te srede... Na svu sreću život ide dalje...na svu sreću... Život ide dalje, ali je svet stao...taj svet su Ana, Bojana, Ema, Mara, Adriana, Sofija, Katarina, Angelina, Andrija, čika Dragan...život teče dalje...a onda se desio 4.maj...i onda se zapitaš da li je malo i do nas, ili je samo sreća u pitanju...Poljubite večeras svoju decu za laku noć, neki roditelji nemaju tu sreću..."

Danas se obeležava godišnjica tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i održava komemoracija žrtvama nezapamćenog zločina kada je tada trinaestogodišnji K.K. ubio devet đaka i čuvara. Ubijeni su Ana Božović, Sofija Negić, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Adriana Dukić i čuvar Dragan Vlahović.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/M.K. Prenela: I.R.)